[Stefan Pavlović]

Možemo da odvajamo svoj otpad i onda to bacimo na odgovarajuće mesto. Problem je što kod nas u regionu još uvek svuda nema kontejnera odvojenih po materijalu, ali verujem da kada to bude rasprostranjenije da će i situacija biti bolja. Što se tiče odeće, uvek možemo da je doniramo, a ukoliko nije nošljiva jer je stara ili iscepana, možemo je odneti u H&M. Oni imaju taj program i za ne znam koliko kilograma stare odeće dobijete neki popust, a onda oni od tih materijala recikliraju ono što mogu da iskoriste. Što se tiče smanjenja otpada, postoje razne strategije. Jedna od njih je, na primer, korišćenje posuda ili escajga koji nije za jednu upotrebu. Takođe, umesto plastičnih kesa možemo sa sobom nositi jednu veću kesu koji bismo koristili više puta. Onda, plaćanje računa preko interneta, izbegavanje štampanja dokumenata koje možemo da koristimo u elektronskoj formi, itd. Kada bi većina ljudi počela da radi ove zaista jednostavne stvari, mislim da bi se situacija značajno promenila! 

[Emilija Ciric]

Svi navedeni primeri su odlični, ali ja bih dodala nešto što se često zanemaruje jer se smatra podrazumevanim međutim to nije slučaj. Bacanje djubreta van kanti ili kontejnera je nešto što nikako da se iskoreni. Često vidim ljude koji na ulicu bacaju opuške od cigara, omot od čokolade, pakovanje žvaka i slične stvari. Iz tog razloga mislim da je to jedno od glavnih stvari od kojih treba krenuti kada se razmišlja o ličnom doprinosu smanjenja otpada. Činjenica je da u nekim delovima grada ili sela nema kanti niti kontejnera ali to svakako nije izgovor.Takođe i divlje deponije su veliki problem i naravno doprinose zagađenju životne sredine. Kada putujem, uglavnom pored puta vidim naslage đubreta koje se usput baci, a koje niko ne pokupi. Sledeća stvar koja mi pada na pamet, a da nije već navedena, je nalaženje alternative za dezodorans (npr. u stiku ili prirodni dezodoransi koji nisu kao sprej) ili barem smanjenje upotrebe dezodoransa u sprejuČešće korišćenje javnog prevoza svakako doprinosi zaštiti životne sredine.Negde sam pročitala i da smanjeno konzumiranja crvenog mesa takođe može doprineti, ali ne znam na koji način.Za sada su ovo načini koji mi padaju na pamet, pored već navedenih 🙂 

[Jasmin Imamović]

Kao pojedinac bih mogao “probati” napisati projekat koji za cilj ima cjelokupan proces otkupa i daljnje distribucije sekundarnih sirovina do firmi koje se bave reciklažom istih.Načini cijelog procesa mogu varirati u zavisnosti od sredstava,odnosno početnog kapitala koji se ima na raspolaganju.Ne treba biti veliki mudrac da bi zaključili da se cijela priča financijski  isplati te je ista popraćena epitetima kao društveno korisna i ekološki prihvatljiva.Uz dobru samoodrživu šemu i kvalitetan marketing koji podiže ekološku osviještenost,kombinovanu sa opcijom moguće zarade,kompletan projekat ne bi trebao davati loše rezultate čak ni na samom početku a kamoli kad se priča “raširi” i utvrdi cijela biznis mreža koja je potrebna da bi projekat ostvarivao “continual profit” te “isplatio” ulaganja.Mislim da je profit ostvariv u više situacija,kao privatni biznis za individualce,projekte na nivou općine,grada,kantona,države.Ko zna do kojih razmjera se može razviti projekat i koliko radnih mjesta će osigurati.Dream big,dream green 😛

[Danijela Šečić]

Svijest ljudi nije fokusirana na otpad. Smatram da je osnovno to da se razvije svijest od najmlađih pa do onih najstarijih. Ljudi su neinformirani koliko kemikalije, teški metali, plastika i ostalo utječu na kvalitetu života. Mislim da bi upotreba plastičnih vrećica trebala biti zabranjena, izbaciti ih skroz iz upotrebe a na taj način bi ljudi bili prisiljeni stjecati naviku korištenja platnenih. Korištenje četkica za zube od prirodnih materijala je jedan od koraka i iz osobnog iskustva znam da su bolje i zdravije za korištenje.Uvesti program društvenog rada u škole kako bi djeca razvijala svijest o čišstoći okoliša. U Japanu učenici čiste učionice nakon nastave i oni se od malih nogu uče kulturi ne bacanja otpadaka.Uvesti zakon zabrane za žvakaće gume, što je u Singapuru već provedeno i po meni jedan od prihvatljivih zakona jer čišćenje istih je skupo i problematično.Uvesti strogo odvajanje otpada i bacanje istog u adekvatne kontenjere i kante. Kažnjavanje za ne poštivanje navedenog. 

[Miloš Arambašić]

Dok sam radio u banci, shvatio sam da se ogromne količine papira bacaju. Bukvalno su kante svih kolega, na kraju dana, bile zatrpane papirima. Treba napraviti inicijativu, i sa nekom korporacijom uraditi eksperiment, tipa koliko se papira baci na mesečnom nivou. Uraditi analizu dobijenih rezultata, i ako shvatimo da su u pitanju kg i kg papira, proširiti akciju i na druge kompanije sa većim brojem zaposlenih.Organizovati udruženje, ili što da ne, startup, koji bi se bavio prikupljanjenjem papirnog otpada.