Da li je inat loš zanat?

Da li svi imamo svoje trenutke slabosti?
Da li svi nekad budemo naopaki?

Iz mog iskustva sa ljudima (nije da ga nemam sa svakakvim tipovima :/) nekad je najbolji način da se rešimo toksičnih ljudi upravo inat i sve naopako. Jer izgleda da sam i sama naopaka, što me posebno raduje 🙂 . Ali nisam toksična već prilično svoja. Život me naučio da ako se uklopim u okolinu – nestaću. 

A znate… ja već 18 godina živim u ovom naopakom mestu sa još naopakijim mentalitetom i još uvek sam neprilagođena… zato valjda i postojim još uvek kao iole mentalno zdrava osoba 🙂 .

I šta sam to zaključila na kraju? Moj zaključak je da uvek treba da budemo ono što jesmo, pa kako god se stvari i život odvijali. Ako smo sa sela – onda ponosno seoski, ako smo gradska gospoda – ponosno sa štiklama… mada to je samo geografsko poreklo – na to ne smemo zaboraviti nikada. 

A ja ću tako kako mi je život odredio – svojeglavo i naopako!

Ivana Nešić – Knjigoljubac   http://knjigoljubac.com/naopako-huan-ramon-himenez/