ADREMA: Šta je i zašto je važna za svaki biznis?

Kojom god oblašću da se baviš, veoma je važno da vodiš računa o dobrim odnosima s medijima da bi izgradio ili izgradila dobar imidž svog biznisa. Da li znaš ko ti u tome zaista može pomoći?   

Već sam pisala o tome da je saopštenje za javnost glavno oruđe pomoću kog komuniciraš sa medijima. Ipak, nije dovoljno samo Da li znaš kako da napišeš dobro saopštenje za javnost?, već i da li znaš da pronađeš pravu adresu na koju ćeš ga poslati. 🎯

Pravu adresu nije uvek lako pronaći! U eri elektronskih medija svedočimo velikom broju redakcija, novinara i novinarki koji se bave potpuno različitim temama. 

Ukoliko se tvoje preduzeće bavi finansijama, informacije o njegovom poslovanju se sigurno neće naći u rubrici koja je namenjena sportskim vestima, zar ne? 🏀

Zbog toga je važno da brzo i lako možeš pristupiti informacijama o medijima i konkretnim novinarima i novinarkama kojima želiš da pošalješ saopštenje za javnost ili neki drugi materijal u vezi sa svojim preduzećem. Samo tako ćeš zaista steći mogućnost da poslati materijal bude objavljen, a da ne ode u Recycle Bin. 🗑

Spisak adresa

Nakon dobrog saopštenja, sledeće važno oruđe u izgradnji odnosa s medijima je adrema – spisak medija, novinara i novinarki sa osnovnim podacima o njima.  Ona ti omogućava da brzo dođeš do željenih informacija, te pravih adresa kojima ćeš se obratiti. 📝

Pravljenje dobre adreme je zahtevan posao koji iziskuje mnogo vremena i nije gotov kada se jednom uradi. Ipak, stalni rad na adremi nije uzaludan! Prilikom slanja saopštenja za javnost ili organizovanja konferencije za medije, dobra adrema uradiće za tebe više od pola posla!

Zahvaljujući kompjuterima, danas adremu lako možemo napraviti u Excelu. Takođe, ukoliko želimo da još neko može da joj pristupi, odlično rešenje su tabele koje nude OneDrive, Google Drive itd. 💻

Adrema treba da sadrži sledeće ključne podatke:

• Naziv medija;
• Adresa medija;
• Ime i prezime urednika ili urednice, odnosno ime i prezime novinara ili novinarke;
• Broj telefona navedene osobe;
• Mejl adresa navedene osobe

Ipak, ovo nisu svi podaci koji mogu stajati u adremi. Uvek možeš navesti i korisne napomene: kakvo ti je dosadašnje iskustvo sa njima, za koju oblast/rubriku rade itd.

O čemu sve treba da razmišljaš kada praviš adremu?

Kada praviš spisak medija, prvo o čemu treba da razmišljaš je da kada ga jednom napraviš, sledeći put imaćeš znatno manje posla, a sama komunikacija sa medijima biće umnogome jednostavnija. Dakle, isplati se da se potrudiš. 

Ovo su neka pitanja čiji odgovori ti mogu pomoći prilikom sastavljanja adreme:

• Koji su mediji, novinari i novinarke koji su zaista važni za izveštavanje o tvom poslovanju (u kojoj rubrici bi objavili tvoj materijal; koja je ciljna grupa tog medija i da li se poklapa sa onom do koje želiš da dopreš itd) 🎯; 
• Da li je poslovanje tvog preduzeća zaista zanimljivo tim medijima, tj. novinarima i novinarkama ✅;
• Da li je taj medij, tj. novinar ili novinarka već nešto objavljivao ili objavljivala o tvom preduzeću (tu će ti pomoći praćenje postojećih medijskih priloga – klipinga) 💌;
• Ko ti je zaista potreban, tj. ko već izveštava o tvojoj branši, ali nije još o tvom preduzeću (treba da ga pridobiješ) 🧲;
• Ko mnogo piše o tvojoj konkurenciji, ali tvoje preduzeće ignoriše ⚖;
• Ko piše o uslugama koje nudi tvoje preduzeće, ali uvek zaboravi da spomene ko te usluge zaista nudi 🤔…

Šta da radiš nakon što sastaviš adremu?

Nakon što sastaviš adremu, moraš biti u stalnoj pripravnosti da u njoj kreiraš i različite izmene. U poslovanju medija događaju se svakodnevne promene: smenjuju se urednici i urednice; novinari i novinarke prelaze iz jedne redakcije u drugu; stari mediji se zatvaraju, novi otvaraju… Sve te promene utiču i na podatke iz adreme, te se ona mora redovno ažurirati. 🧹

✍ Kada koristiš adremu, treba da vodiš računa o principu selektivnosti – ne interesuje jednako sve novinare i novinarke informacija koju želiš da im pošalješ. Npr. na konferenciju povodom poslovnih rezultata svog preduzeća, nećeš zvati novinare i novinarke rubrike kulture, već ekonomije ili informative. Takav način selekcije medija pomoći će ti da podatke iz adreme organizuješ:

• Prema temi: spisak medija podeljen prema aktivnostima kojima se bavi tvoje preduzeće, a koje baš njima mogu biti interesantne (ili bukvalno: ”ovaj novinar ili novinarka za ovo, onaj za ono” itd)
• Prema prilici: za svaku priliku (konferencija za medija, saopštenje za javnost, medijski zanimljivi događaji itd) praviš nov spisak

🔗 Prva mogućnost štedi vreme, ali je druga aktuelnija. Pošto svaka ima i svoje mane i svoje vrline, najbolje je odlučiti se za njihovu kombinaciju. Tako ćeš omogućiti sistematičnije i ciljanije slanje informacija, a samim tim i povećati mogućnost da one budu objavljene kao vesti. Dakle:

Uvek imaj pripremljenu adremu koju usput možeš dopunjavati i menjati.

Literatura: Verčić D. i drugi (2004): Odnosi s medijima: Beograd: Pristop

❓ Da li ti je nešto u vezi sa adremom ostalo nejasno? Slobodno piši u komentarima 🔽

Pogledaj još članaka iz rubrike (PR)iručnik:

• Da li znaš kako da napišeš dobro saopštenje za javnost?
• Odnosi s javnošću, oglašavanje, propaganda i marketing: sličnosti i razlike
• Stejkholderi: ko su i kakvu ulogu imaju u odnosima s javnošću?
• Krizna situacija: ko na vreme misli, lakše je prebrodi

Za još zanimljivog i korisnog sadržaja, registruj se u lonac.pro zajednici i ne zaboravi da se učlaniš u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.