OB porodica

Pozdrav, društvo!

Došao red i na mene da vam se obratim i napišem par riječi o svom iskustvu u Omladinskoj banci.

Prvenstveno se nadam da vam neće biti dosadno čitati, ali i ako bude, potrudite se doći do kraja haha.

Šalu na stranu, moj dolazak u OB Žepče je bio prvenstveno neočekivan i slučajan. Kako sam se preselila u Tuzlu zbog fakulteta, ali i zbog gubitka majke, u jednom trenutku sam se udaljila od aktivizma. Još od osnovne škole uvijek sam voljela biti dio nekih dešavanja, jednostavno da sam od koristi ljudima. Samim time, dugo godina sam bila volonter u Crvenom križu i kroz tu organizaciju zapravo shvatila da osoba nešto može da zavoli i da se veže za određene osobe toliko da kada je s njima, smatra ih drugom, možda drugačijom, ali ipak porodicom. Slično iskustvo desi se i dolaskom u Fondaciju Mozaik. Konferencija je jedno od ljepših iskustava u posljednih par mjeseci jer sam upoznala toliko divnih osoba i sklopila novih prijateljstava, a uz sve to, mnogo toga naučila. Moram priznati da sam se učlanila sa nekom dozom rezerve, ali već prvi dan ona je nestala i stvorila se ogromna ljubav prema ovoj organizaciji. Možda ljudi ne mogu imati sve u životu, ali ja se eto mogu pohvaliti svojim porodicama haha.

Ono što mi se baš dopada jeste što su mladi ipak zainteresovani, ali i kreativni, te što svaki poziv bude ispunjen. Međutim, najdraže od svega(pored konferencija i divnih druženja), za mene predstavlja selekcija mikrobiznisa i sretna sam što sam upravo tu oblast uzela i o njoj dodatno naučila.

Posebnost OB Žepče ogleda se u tome što odbor čine djevojke, sposobne i predane onome što rade(znam da svi opet jedva čekate da se družite sa nama 😛 ).Također, posebnost je u tome što je Žepče relativno mala sredina, ali jako napredna kada su projekti u pitanju. Iskreno se nadam da će tako i ostati, ako ne i bolje. Najbitnije je da postoje mladi koji su spremni preuzeti određenu odgovornost kako bi pokrenuli svoju zajednicu i učinili nešto dobro, a sve dok je tako, možemo reći da ima nade za bolje sutra.

Ja se nadam da će naša nada uvijek postojati, ali da će biti ispunjena uspjesima i raznim dostignućima. Ne znam za vas, ali moje srce je ispunjeno i postane ogromno kada učinim neko dobro, pa makar to bio samo osmijeh jer naše malo nekome mnogo znači.

Pošto je vrijeme ispita(bez obzira na bezuslovnu godinu), malo mi je nestalo inspiracije, nemojte mi zamjeriti.

Do sljedećeg, malo boljeg članka, šaljem vam mnogo zagrljaja.