Vrijedi pokušati! Moj zanimljiv put do plaćene prakse u Loncu

To sam vjerovatno naslijedio od svojih roditelja.Naime,moj otac je iz ljubavi prema svom mjestu osnovao NVO “Mi Volimo Čajniče”. Iako je zaposlen i materijalno obezbijeđen imao je potrebu da učini nešto korisno za svoj grad. Nije mogao da gleda kako dostupni potencijali nisu iskorišteni i kako ljude koji su na vlasti to ne zanima. 

• NVO “Mi Volimo Čajniče”

“Udruženje entuzijasta kojima je Čajniče u srcu”  .To je opis naše organizacije koja je prilično prosta,ali ustvari ima veoma duboko značenje. Voljeti – bezuslovno čuvati i boriti se za nešto. Ljubav je u životu najbitnija. Ljubav prema roditeljima,prema društvu,prema naciji,prema životnoj sredini…To je odnos kakav mi gajimo prema našem gradu. Tako je moj otac počeo sa različitim projektima.Izmedju ostalog tu su bili:

• Skijalište “Zlodo”;
• Košarkaški teren;
• Zip-line;
• Outdoor gym.

Svi ovi projekti su realizovani uz pomoć nekih budzetskih organizacija ili Ministarstva i uz pomoć omladine Čajniča. To nisu naročito veliki projekti u poredjenju sa nekim,medjutim to su neke sitnice koje čine životnu sredinu ljepšom i privlačnijom za turiste. Da ne dužim,više o organizaciji pogledajte na FaceBook stranici

• Lonac i ja

Moje odrastanje praćeno je ovim vidom aktivizma i ja želim nastaviti u tom pravcu. Shvatio sam ustvari koliko nevladin sektor može biti produktivan i koristan. Neprestano je potrebno podržavati omladinski aktivizam i ulagati u nevladin sektor. Tako sam u potrazi za nekim ko će podržati moj novi projekat našao Lonac. Lonac je zaista otkrovenje,kao da su ispunili moj san. Stranica sa širokim mogućnostima. Počev od prilika za posao,do poziva za projekte,praksi…Tada sam aplicirao na jedan od poziva,medjutim moja aplikacija nije bila uspješna. Ali sam nastavio konstanto da pratim dešavanja u Loncu.

Zatim moja priča dostiže klimaks ,vrhunac- Plaćena praksa u Loncu.  Ovo plaćena naravno da je bila naročito primamljiva jer sam student i naravno svaki novac je dobro došao . Uđem malo pročitam šta se dešava i zaista mi se svidi.Vidim da bih to čak mogao i ukombinovati u raspored pored fakultetskih obaveza. Kažem sebi “De pokušaj!”. Tako i uradim-popunim neke jednostavne obrasce i odgovorim na par pitanja. Tako uđem u širi krug kandidata. Zatim nakon nekoliko dana dobijem poruku da trebam obaviti remote razgovor za posao.odnosno da postoji dobra šansa da upadnem na praksu. Kao što rekoh slijedi razgovor i moje overthinkovanje o tome kako će to sve proteći. Razgovaraću sa jednom od glavnih funkcionera,odnosno funkcionerke u Loncu. Ja sebi kažem “Budi opušten.svoj i kako bude.”. Tako je i protekao razgovor Emilije i mene. Vrlo prijatan razgovor s nekim koga prvi put vidim. Iskreno,toliko je opuštena atmosfera bila da sam i zaboravio da je razgovor za posao. Tako nakon nekoliko dana dobijem i zvanično potvrdu da sam prošao na plaćenu praksu u Loncu. 

Već je prošla jedna sedmica prakse i ovo je zaista značajna stvar u mojoj karijeri. Upoznao sam nove ljude, sa sličnim idejama kao što ja imam i zajedno radimo na jednoj veoma lijepoj i korisnoj priči. Siguran sam da kad se završi praksa,za neke 3-4 sedmice,napisaću sličan blog kao što je ovaj gdje ću se zahvaliti Loncu na ovoj jedinstvenoj prilici.