Put putujemo a gdje ?!!!

Definitivno mogu da kažem da bolujem od novonastalog virusa pod nazivom “pisanje bloga”.

Pošto su karte stigle a tu je i viza ostalo nam je još samo da otputujemo za Gruziju. 

Ekipa koja ide je super a čine je :  Nikolija, Maja, Mediha, Sanja, Helena, Nemanja, Željko  i naravno ja.

 Ekipa obećava to je sigurno, a šta sam ja saznao o Gruziji i Armeniji pročitajte.

Prvo ću naravno krenuti od Gruzije i grada Tibilisija. Kažu da je Gruzija zemlja vina i to boljeg vina nego u Francuskoj i možda baš zato turisti na aerodromu od službenika dobiju fino dizajniranu bocu gruzijskog vina ( tako kažu blogeri, a rodica Nejra kaže da nije dobila vino). Kažu da im je transport jako jeftin posebno maršutke koje su jako popularne i sa kojima želim da se vozim. 

Nećete vjerovati ali mi ipak nismo ti koji su baš između Istoka i Zapada i stoga vazda izloženi raznim povoljnim i nepovoljnim uticajima. Tako kažu Gruzijci da su oni baš istok zapad.Gruzija zvanično pripada Europi, barem na karti a kada kročite u nju kažu da onda primjetite koliko su ustvari daleko od Europe a nisu Azija. 

Njihovo pismo je egzotično koliko i oni sami. Ne mare oni za to što ih niko na svijetu ne razumije. Kao i sve u Gruziji, i pismo im je prastaro. Prvi pisani tragovi gruzijskog alfabeta su pronađeni na prostoru Palestine, datiraju iz petog vijeka i predstavljaju prevod Svetog Pisma. Gruzijsko pismo je jedinstveno i čini jedno od 14 pisama koja postoje na planeti. Nemaju velika i mala slova kao ni sedam padeža, ah kako mi se to sviđa. 

HRANA, HRANA, HRANA

U bivšem Sovjetskom Savezu Gruzini su bili ti koji su spremali ukusnu hranu. Njihova kuhinja sadrži europske i bliskoistočne elemente. Nacionalni specijalitet je Khinkali, tijesto kuhano na pari, punjeno mesom, sirom, zeljem ili krompirom. Takođe, jako je popularan i Khachaapuri – tijesto sa sirom. Kažu da nećemo biti gladni u Gruziji. Do sada nisam imao priliku uživati u gruzijskim specijalitetima, ustvari probao sam jedno jelo i nije mi pasalo, nadam se da će u Gruziji biti znatno bolje.

Vino, uhmmm kažu da je bolje od Francuskog,Gruzijci prave vina već više od 8000 godina. Gruzijske metode pravljenja vina zakopavanjem ćupa sa sokom od grožđa u zemlju su uvrštene na UNESCO listu nematerijalne svjetske baštine. Pravljenje vina je jedan od ključnih dijelova njihovog identiteta i istorije. Izbor jeftinih i kvalitetnih domaćih vina u toj zemlji je više nego širok.

A sada prelazimo na Armeniju, fotke i sve o tome kako nam je bilo u Gruziji možete pročitati u mom narednom blogu (rekao sam na početku da sam obolio od bloga haha).

ARMENIJA ARMENIJA ARMENIJA

Zemlja u kojoj ćemo provesti najviše vremena tačnije u gradu Yerevanu. Kažu da je miks  kultura Irana, Rusije i Turske. Možemo istaknuti da je Armenija Kršćanska zemlja s podacima koji datiraju pred više od 1700 godina. Najvažnije znamenitosti su samostani i crkve u kombinaciji s čudesnim krajolicima. Zemlja srdačnih ljudi koji žele svima dobrodošlicu. 

Šta sam saznao o Yerevanu je to da je centar onako europski i predimenzionisan a da se dosta tog starog Yerevana izgubilo. Grad vječno živi posebno Trg republike gdje svaku veče od 22h do 23h fontane plešu. Ljudi dođu čak u 20h kako bi zauzeli mjesto i gledali ples fontana. A veliki izazov za nas su kaskade, tačnjie 572 stepenice. Mjesto sa kojeg vidimo čak i planinu Ararat, biti će lijepi fotografija :D.  Ja ću da se popnem samo je pitanje koje će mi prolazno vrijeme biti a nadam se da i ostatak ekipe ide sa mnom na vrh. Yerevan je pun parkova i kafića gdje ćemo moći uživati a cijene su prihvatljive. 

U Armeniji je hrana kombinacija turske, iranske, ruske, gruzijske… Tako da nitko neće ostati gladan. – Lahmajun – tanko tijesto s mesom ili povrćem. Slično kao pizza.Lavash – armenski kruh/hljeb. Služe ga svugdje uz obroke. Čini se kao da ga rade samo od brašna, bez kvasca pa nije tako zasitan poput našeg kruha/hljeba tako kažu blogeri pa ćemo i to da probamo. Kofta, slično našim ćuftama.- Khashlama – nešto poput bosanskog lonca. Meso, janjetina ili junetina, s paradajzom, lukom, kuhano i začinjeno s biberom i vinom, postoji i mađarska verzija ovog jela koje sam i spremao u kotliću pa ovo moram probati. Tu je još mnogo hrane za koju kažu da moramo probati. Armenija je poznata i po konjaku a tu su dvije fabrike Ararat i Noy. Kažu da Armenska kafa ima posebnu aromu i da je blaga. Ono što sam do sada pročitao čini se jako zanimljivim pa ćemo vidjeti kako će biti.

PS : FOTKE I OSTALO U NOVIM BLOGOVIMA KADA IH NAPRAVIMO JEEEEEEEE 😀 😀 😀