Priča o praksi ili kako paketić stiže preko mejla?

Prije nego počne ova vožnja na rolerkosteru emocija, a shvatit ćeš o čemu pričam dok dođeš do kraja teksta, želim da ti preporučim izvrsnu praksu koju ne želiš propustiti. Budi i ti dio ove velike porodice i prijavi se na plaćenu praksu u Finansijsko-administrativnom odjelu! 

Nakon gotovo godinu dana bezuspješne potrage za poslom, napokon sam prihvatila da možda i nema trenutno ono što ja tražim i odlučila sam da se okušam u ulozi Customer Care agenta. Sa svim svojim entuzijazmom i nadanjima kako ću se tu super snaći i kako će to biti odličan posao dok ‘ne ispadne’ nešto bolje ja sam udarila glavom u zid. Taj blagi potres je srušio sve moje nedoumice i ja sam znala da tu meni nije mjesto.

I to je bilo sasvim ok priznati i reći:

‘Ja se ovdje ne uklapam, meni ovo troši energiju, samo radim i spavam, nemam vremena ni za šta’.

Najsretniji dan je bio onaj kada sam javila da tu ipak neću nastaviti i da moj angažman prestaje sa istekom ugovora. 

Kako se bližio kraj mog angažmana, kroz glavu su mi prolazili javni konkursi, pozivi, prijavi se ovdje, prijavi se ondje, daj CV, daj motivaciono pismo, odgovori na ova pitanja, jedan krug, drugi krug: ‘Žao nam je, iako imate kvalitetnu prijavu, ipak smo izabrali nekog ko više odgovara našim kriterijima, ali mi Vas ohrabrujemo da pratite našu stranicu i prijavite se opet.’ Bla, bla, bla.

Već sam bila obavijestila sve svoje prijatelje ukoliko vide nešto interesantno od poziva da mi pošalju kada se između svih redaka dopisivanja mog supruga i mene našao link preko kojeg sam prvobitno samo preletjela pogledom i vidjela da je neka plaćena praksa u pitanju. U loncu. Praksa. Čekaj malo. Vrati se.

I tu počinje priča.

Ja sam relativno rano vidjela ovaj poziv, međutim ono što je meni bilo problematično jeste taj članak koji trebam napisati. Pa sam ja tako pustila dane da idu i povremeno razmišljala šta bih mogla napisati, šta to mene oduševljava. Onda je osvanuo 17. novembar a ja nisam ni riječi napisala. Brže bolje uzela sam laptop i počela pisati, riječi su same dolazile, bez nekog napora, tako prirodno i malo po malo priča je dobijala oblik, a ja sam bila ponosna na svoj prvi članak u loncu.

Ono što mi se jako dopalo prilikom prijave na ovu praksu bio je sam proces prijave. Nema CV, nema motivacionog pisma. Vrlo jednostavno. Pokaži nam šta znaš.

Napiši članak. -Dobro. ✔️  Predloži aktivistu. -Može. ✔️  Reci nam što misliš da bi se uklopila u naš tim. ✔️

Zašto ja želim biti dio lonca?

Prosto. Znam da su prakse predivno iskustvo, znam da ću zaista naučiti mnogo, znam da ću upoznati mnogo divnih ljudi i znam da je to korak dalje u ispunjenju mojih ciljeva.

Napisala sam članak, poslala sam odgovore i šta sad? Čekaj do 22.11. U redu.

I tako je osvanuo i taj 22.11, međutim kako je sunce izašlo tako je i zašlo, a ja nisam dobila nikakav mejl. Povremeno sam provjeravala svaki mogući kutak moje pošte da vidim da se negdje nije koja kovertica izgubila.

Nema ništa.

Hm. 🤔

Pa dobro, prije nego legnem spavati provjerit ću još jednom.

01:08 otvaram poštu kad tamo:

Jao ljudi moji, jedva sam zaspala od sreće. Naredni dan smo dogovorile sastanak i ja sam već u četvrtak imala intervju.

Eh, tu su tek moje muke počele. Pa šta ću reći? Hoću li im se dopasti? Hoću li previše pričati?

Emilija i Ilma su me dočekale sa velikim osmijehom na licu i započele su ležerno pričati svaka o sebi pomalo ne bi li stresle sa mene tremu i na kraju su i uspjele u toj namjeri.

Emilija, Ilma nisam vam se nikad zahvalila 🙏 na najboljem intervjuu koji sam imala u životu. Hvala vam divnoće jedne. 🥰

Intervju je trebalo da traje pola sata, a nas tri smo se toliko raspričale da je prošao čitav sat a da nismo ni primjetile. Imala sam osjećaj kao da sam otišla na kafu sa starim prijateljicama.

Očekuj povratne informacije do kraja sedmice ili početkom naredne.

Inače cijeli moj život kada bih imala neke važne događaje, ispite i nešto slično tome, moj mozak bi obavezno odlučio da se zeza sa mnom i kada zaspim počeo bi da premijerno pušta 📽️ nebulozne i traumatične filmove 🍿 u kojima sam glavni lik ja: Azra izbačena sa ispita, Azra prespavala i zakasnila na vlastitu maturu, Azra zaboravila napraviti prezentaciju za odbranu diplomskog rada i toga se sjetila kada je došla na odbranu… Vidite gdje ovo ide. Međutim ovaj put ja sam prosto sanjala kako mi je stigao mejl da sam primljena na praksu. Budim se i ovaj put mi je žao što je to bio san.

🤶 Kad ono praznična čarolija… ✨🍾 Moj novogodišnji paketić stigao je nešto ranije. I u nešto drugačijem obliku. 🎁

Nakon godinu dana goruće želje da me neko prepozna i pruži mi priliku da samo pokažem šta znam i šta mogu, desi se ova čarobna zajednica koja mi je sa širokim osmijehom otvorila svoja vrata i pružila ruku.

Wrap it up

Za mene je sam proces prijave bio divno iskustvo, intervju kako sam i rekla kao da sam izašla na ☕ sa prijateljima i od sveg srca ti želim da se, kada vidiš ovakvu priliku u loncu, prijaviš i ti i osjetiš sve ove čari koje sam osjetila kako ja, tako i svi interni i internice prije mene. Vjeruj mi da vrijedi.

Ukoliko imaš bilo kakvo pitanje vezano za praksu slobodno mi se javi i vrlo rado ću da ti odgovorim. 🤓

___

👀 Pogledaj i:

• Ko je izmislio internship i kakva je korist od toga ili kako postati internica u loncu?
• Odbijenica je okej: moja priča o praksi u loncu

___

• Ako već nisi, registruj se i pridruži lonac.pro zajednici za više poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.
• Prilike za profesionalni razvoj i networking pronađi i na našoj lonac.pro LinkedIn stranici.