Preduzetnički saveti: Ideje su samo prvi korak, potrebno je puno rada i truda da biste ih realizovali

Prvi regionalni virtuelni Sajam inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020” je otvoren 23. novembra uvodnim obraćanjima organizatora, pokrovitelja i finansijskih partnera. Virtuelna platforma Sajma okupila je 1216 registrovanih posetilaca, a program su otvorili: Zoran Puljić, direktor Fondacije Mozaik, Amer Bukvić, osnivač Sarajevo Business Foruma, gospodin Šefik Džaferović, član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Nj. E. Johanna Strömquist, ambasadorica Kraljevine Švedske u BiH, kao i Mejra Juzbašić Bajgorić, regionalna direktorica Finance in Motion.     

• Celi snimak uvodnih obraćanja poslušaj ovde:

Nakon uvodnih obraćanja, svi posetioci i posetiteljke su imali prilike da čuju tri inspirativne inovatorske i preduzetničke priče. Dušanka Ilić, Mirza Cifrić i Mate Rimac govorili su o svojim počecima u biznisu, inovacijama koje su ih “probile”, motivaciji i ciljevima u narednom periodu.

• Dušanka Ilić – inovatorka i preduzetnica

Dušanka, idejna inovatorka iza platforme CollectiVibe Virtual Fairs, u svom uvodnom obraćanju rekla je:

“Ako treba nekako da se identifikujem, to je verovatno kao preduzetnica i to na način da preduzetništvo vidim kao autentični izraz pojedinca ili pojedinke kada žele nešto novo da donesu, neku novu vrednost među ostale ljude.”

Ona je takođe navela da, kada ste na početku, nemate mnogo toga da izgubite i da je to razlog zašto su ona i njen tim agilno odreagovali na COVID-19 pandemiju i kreirali rešenje koje je mnogima spasilo biznis.

“Kada stvarate, počinjete ne od ideje nego od problema. Taj problem treba da bude učestao da biste imali dovoljno mesta da prodate taj svoj proizvod. Osmišljavanje platforme za online sajmove smo pokrenuli jer su to klijenti tražili, dolazili su sa problemom, koji smo uspeli da rešimo – ponudili smo platformu na kojoj se mogu održavati virtuelni sajmovi. 800 milijardi vredi tržište koje se iz offline sveta seli u online, a tiče se organizovanja događaja. Dešava se ogromna transformacija te industrije i zato smo uspeli da mi kao mali uzmemo deo tog kolača.”

Celo Dušankino obraćanje pogledaj ovde:

Da nisu samo puka sreća i splet okolnosti doveli do toga da Dušankina inovacija doživi ovakav uspeh, govori i činjenica da je ona u svetu preduzetništva već 10 godina. Trebalo je dosta rada i ulaganja da bi se došlo do ovog trenutka.

“Pre nego što smo postali kompanija sa prihodima od million KM, pokušala sam da realizujem dve-tri ideje, ali nisam uspela. Nismo zaradili novac, ali smo naučili. Kada pokušavate da idete u preduzetnički pohod, vi morate da imate neku polugu, neku prednost. Ili su to ljudi, ili je to novac ili je to tehnologija.”

Kada bi morala da bira između 50.000 eura i dva klijenta, Dušanka kaže da bi bez razmišljanja izabrala klijente. Savet i otvaranje novih vrata su, po njenom mišljenju, nekad vredniji i značajniji nego novac.

“Poenta je da, kada mi radimo zajedno, možemo da stvorimo više vrednosti nego kada radimo odvojeno – mi i Mozaik, mi i naši klijenti, mi i Fond za inovacionu delatnost… Da smo na kraju dana, kada podvučemo crtu, stvorili više vrednosti nego da smo sve te stvari odvojeno radili.”

• Mirza Cifrić – inovator i preduzetnik

Iako manje poznat u našem regionu, Mirza Cifrić je vlasnik i osnivač Veritas Genetics – prve kompanije koja je sekvencirala celi ljudski genom za manje od $1000. Takođe je jedan od preduzetnika pionira na polju prirodnih nauka.

U svom uvodnom obraćanju, Mirza je naveo da ovaj region mora da bude deo nove, nadolazeće promene koja je neminovna.

“Moja poruka svima vama koji gledate je da se dešava velika transformacija i revolucija koja je, po mom mišljenju, većinom u DNK tehnologijama. Mislim da je ta revolucija veoma slična onoj što se desila 70ih i 80ih godina u tehnologiji, kada su u pitanju kompjuteri. Ne smijemo da propustimo tu revoluciju da nam promakne.”

Celo Mirzino obraćanje pogledaj ovde:

Dodao je da imaju biolaboratorije u BiH i regionu i da već sarađuju sa mnogim kolegama iz ovog podneblja.

“Važno je da se povežemo i zajednički radimo na projektima koji će u budućnosti biti od velike koristi za unaprijeđenje ljudskog zdravlja i liječenje bolesti. Imamo tu integraciju, imamo zdravstvo, imamo edukaciju, imamo mlade ljude i u posljednjih 15-20 godina imamo veoma dobru tehnološku osnovu. Budućnost za region je u IT tehnologijama koje se bave genetikom.”

Mirzina kompanija je proglašena jednom od 50 MIT Tech Review najinovativnijih na svetu, a taj revolucionarni pristup tretira DNK kao silikonski čip 21. veka.

Prema procenama stručnjaka DNK revolucija, predvođena upravo Mirzom i njegovim timom, će omogućiti kodiranje aplikacije koja će lečiti nasledne bolesti, kao što je cistična fibroza, a nova oblast kojom se on danas bavi zove se – sintetička biologija.

• Mate Rimac – inovator i preduzetnik

Mate Rimac, u narodu poznat i kao balkanski Elon Musk, osnivač je vrlo uspešne kompanije Rimac Automobil. U njegovoj kompaniji je zaposleno  900 ljudi, a Mate je najavio da će oni uskoro postati i delimični vlasnici kompanije.

U svom obraćanju, Rimac se na početku osvrnuo na takmičenja na kojima je osvajao nagrade:

“Svi su imali priču napravi patente i idi na Sajmove, doći će BMW sa vrećom novaca i kupiti ih. To je dokaz koliko ljudi ovdje malo znaju o stvaranju proizvoda i komercijalizaciji i uopšte ne razumiju kako ide proces. I, nažalost su mene i mnoge druge klince u krivom smjeru vodili, a vjerujem da je i danas isto. Ja sam kasnije shvatio da je realizacija nešto sasvim drugo, ideja je samo 1%, samo prvi korak.”

Celo Matino obraćanje pogledaj ovde:

On je izjavio da su ideje važne, ali potrebno je puno rada i truda da biste ih i realizovali.

“Teško je nekome dati savjet šta da uradi jer sam ja uradio sve suprotno od onog što su mi savjetovali. Također, da biste uspjeli morate biti izvrsni u svim segmentima, od običnog e-maila do prezentacije. Morate biti spremni na puno odricanja i puno rada. Kada bi neko vidio jedan moj radni dan, ne znam da li bi se baš mijenjao sa mnom.”

Kada je u pitanju pokretanje i razvijanje sopstvenog biznisa, Mate navodi da je u autoindustriji ulazni prag ogroman jer su sve firme iz te industrije ogromne.

“Polako smo rasli, uglavnom radili za druge a istovremeno probali da razvijamo sopstveni auto. Poslije nekog vremena smo došli do nivoa gdje smo zanimljivi investitorima, ali su i dalje bili mali iznosi dok Porsche nije investirao u našu firmu. To je bilo prvi put ikada da Porsche uloži u neku firmu, tako da nam je to bila ultimativna potvrda naše vrijednosti i znanja.”

Posle investicije Porsche-a, usledila su i ulaganja Hyundai-a i KIA-e, što je dovelo do ukupno 150 miliona eura investicija u njegovu firmu koja sada broji 900 zaposlenih i radi za gotovo sve proizvođače.

Šta je tebi ostalo upečatljivo iz obraćanja naših Key Note Speaker-a? Da li su te iznenadile priče i put koji su prešli od pokretanja sopstvenog biznisa do danas? Piši nam u komentarima!

Pogledaj i:

• Preko 1000 posjetilaca na prvom regionalnom virtuelnom Sajmu inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020“
  
• Pobjednici i pobjednice regionalnog takmičenja najboljih inovacija “Sarajevo 2020”
• Zatvoren prvi regionalni virtuelni Sajam inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”

_____________________

• Ako već nisi, registruj se i pridruži našoj zajednici za više sličnih poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u našu Facebook grupu: lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.