Ovo nije još jedan namešten konkurs za posao/praksu

Kad god vidim objavljen konkurs na kraju kog će biti odabrana samo jedna osoba, teško mi je da poverujem da ishod neće biti namešten. Zbog toga se, valjda, posebno iznenadim kada vidim da je neka osoba primljena na određenu poziciju zbog svog truda, rada i entuzijazma, a ne zato što je svastika komšije nekog iz komisije. 

💬 Imam drugaricu sa kojom redovno razmenjujem informacije o novim poslovnim prilikama, praksama, stipendijama itd. Jednog jutra, samo što sam doručkovala, stiže mi od nje skrinšot objave sa stranice Lonca i poruka „Videla ovo?” Malo pre toga, listala sam Fejsbuk i naletela na istu objavu. „Da li mi veruješ da sam htela da ti pošaljem danas to”, glasi moj odgovor, nakon kog smo se dogovorile da pošaljemo prijave.

📝 Pre detaljnijeg čitanja, mislila sam da će to biti još jedan konkurs na koji treba da pošaljem svoj nabudžen CV i čekam da me neko pozove da pričamo o tome kako vidim sebe i njihovu organizaciju za 10 godina. Srećom – nije bilo tako!

👩🏼‍💻 Proces konkurisanja mi je izgledao previše složeno i mislila sam da nema šanse da baš ja budem ta odabrana osoba, s obzirom na to da je konkurs regionalan, a da ima mnogo kreativnih i ambicioznih mladih ljudi. Ipak, svi zadaci su bili veoma interesantni i to mi je bio dokaz da ni sam rad u zajednici lonac.pro neće biti uobičajen, što me je još više teralo da ne odustanem od mogućnosti da postanem deo ovog tima. Došao je trenutak kada je trebalo stvarno krenuti sa popunjavanjem prijave, a ja nisam imala pojma odakle da počnem. Treba da napišem članak. Kakav sad članak da pišem? Jao, vidi, ima i neki test… Šta ako im se ne svide moji rezultati?

Seminarski rad za faks ili članak za lonac.pro?

✍🏻 Kao što rekoh, jedan od zadataka je bio pisanje članka. Ajde, dobro, pisanje mi nije problem. Ipak se ja bavim novinarstvom skoro tri godine. Ali o čemu da pišem? Ovde su mladi koje interesuje poslovni svet, a ja sam u umetničkom… Hm.

🎬 Tih dana sam polagala ispit iz video-produkcije i desetkom odbranila rad na temu „Marketing u kinematografiji”. To je to – mislim da sam pronašla temu za Lonac. Pregledala sam platformu, sve moguće odeljke, čitala korisne članke i intervjue, ali zaista nigde nisam naišla na umetnički svet – ovo je moja šansa da pokažem da u savremenom svetu nisu vredni samo mravi već i cvrčci. I tako je posle preoblikovanja seminarskog nastao moj prvi članak — Savršen par 21. veka: Marketing i umetnost.

Da li sam ja podvojena ličnost?

🤷🏼‍♀️ Onda je usledilo rešavanje PAEI testa. To je test koji procenjuje kakav je tvoj stil rada u timu, a u loncu ga možeš uraditi potpuno besplatno. Znaš li već kakav je tvoj stil rada u timu ili moraš otići na ovaj članak i proveriti? 😉

Krenula sam da popunjavam, razmišljala, premišljala se, davala odgovore, a onda su rezultati pokazali da su kod mene dominanti A (Administrator) i I (Integrator) tipovi ličnosti. Ok, hajde sada da vidim šta to znači. Krenula sam da gledam tekst Adižesova tipologija stilova ponašanja i čitam navedeni primer o pomaganju detetu. Razmišljanje o tome šta da mu kažem, razumevanje – da, to sam ja – tip I. Međutim i karakteristike tipa A takođe su moje. Ima smisla ovaj test, samo… Kako se uklapam u oba kada mi zvuče potpuno suprotno?

„Jasno je da A stilom, odnosno A pristupom, pri rešavanju navedenog dečijeg problema nećemo doći do najboljeg rešenja. Isto tako, I stil ili I pristup u administriranju, organizovanju i sistematizovanju podataka, takođe neće dati najbolje rezultate”, navodi se u spomenutom članku.

🙋🏼‍♀️ Posle sam malo istraživila i shvatila da ipak nisam podvojena ličnost. U određenim situacijama reagujem kao tip A (razumno, organizovano, discipinovano), ali u nekim drugim kao tip I (senzibilno, komunikativno, blisko) i to je skroz u redu. Sa druge strane, studiram produkciju – spoj logistike i umetnosti – tako da i nije čudno što balansiram između ova dva tipa ličnosti.

Drugi krug je još jedan dokaz mog PAEI testa

📲 Dok sam slala prijavu, zapisivala sam sve tehničke probleme na koje sam nailazila i slala ih timu lonac.pro zajednice. Prvo mi je odgovorila Senka, vrlo ljubazno i i raspoloženo. Tada nisam znala da je ona community menadžerka, ali mi se svideo način naše komunikacije. Tu sam im već verovatno pokazala da sam jako dosadna kada se za nešto zainteresujem. Kada je prošao rok za slanje prijava i prvi proces selekcije, svakog dana sam proveravala platformu iščekujući neku informaciju. Ničeg nije bilo, pa sam na kraju odlučila da budem još malo dosadna i pitam ih na Instagramu da li je drugi krug već prošao, imajući u glavi da jeste i da ja nisam odabrana. Oni su ponovo raspoloženo odgovorili i izvinili se na čekanju i tome što se konkurs odužio. Iste večeri stigao je mejl da sam prošla u drugi krug.

🧏🏼‍♀️ Sutradan sam pogledala zadatke: osmisliti izazov za lonac zajednicu i koncept kolumne koju bih pisala. Osmisiti lonac Challenge, osmisliti lonac Challange… Toliko sam ideja imala da sam na kraju konsultovala i drugarice. Hvala im na pomoći! Na kraju sam za lonac Challange koristila svoj I deo ličnosti i fokusirala se na orijentisanost ka ljudima i svoju sposobnost slušanja. E sad, osmisliti kolumnu… Nisam odustala od umetničkog sveta, te sam detaljno opisala kako bi se moja kolumna odnosila na njega, čak spominjući potencijalne sagovornike i sagovornice, a to sve detaljno isplanirano po tačkama rada – eto i mog A dela ličnosti. PAEI zaista ima smisla.

💻 Ovde sam opet imala tehničkih problema, ali lonac tim je ponovo brzo odreagovao i moja dorađena prijava, jedna od top 25, poslata je. Ponovo čekanje…

Da li da se sređujem za Zum sastanak?

🎉 Moja prijava se kvalifikovala za intervju! Tako je pisalo u mejlu koji mi je poslala Senka, a u kom se ovog puta našla i Emilija, regionalna koordinatorka za razvoj zajednice lonac.pro. Ukazale su mi na to o čemu ćemo pričati, kako mogu da se spremim čitajući iskustvo starog praktikanta Nedima, i onda smo dogovorile termin Zum sastanka. Situacija koju živimo već godinu dana me je osposobila za rad od kuće, ali nisam dosad imala prilike da mi razgovor za posao (u ovom slučaju praksu) bude online. Kako da se ponašam? Šta da obučem?

👋🏻 Odlučila sam da budem ono što ja jesam i da vidim da li im takva odgovaram. Razgovor je tekao sjajno! Pričale smo o mojih prethodnim iskustvima, o zajednici lonac.pro, čak smo i uvidele da Emilija i ja imamo zajedničke prijatelje, a Senka mi je pokazala i kako izgleda njena zečica Pufna. U trenutku sam se osetila kao da se znamo sto godina, ali znala sam da ima još dobrih kandidata i kandidatkinja, pa sam odlučila da ne gradim prevelika očekivanja i sačekam do sutra uveče, kada su rekle da će se javiti svima sa rezultatima.

🤞🏻 Ceo sutrašnji dan sam provela pretražujući mejl, odlazeći u odeljak sa nepoželjnim porukama itd, ali mejla nije bilo. Na kraju, kada sam već legla u krevet, stiglo mi je obaveštenje da sam primljena! Vau! Ipak je odabrano nas četvoro, a sutra se nalazimo na Zumu sa Senkom i Emilijom. Tu će biti i Elvedina, koordinatorka za društvene medije.

🤗 Ipak nije bila prvoaprilska šala – u grupi smo, pored tri glavne žene lonca, još i  Anđela, Marina, Strahinja i ja. Sigurna sam da će ovo biti jedna korisna i zanimljiva praksa puna novih druženja, intezivnog rada, novih prilika za učenje i usavršavanje…

Ako te zanimaju i njihova iskustva tokom konkursa za praksu, možeš ih pročitati ovde:

Anđela: Priča o tome kako sam dobila praksu u Loncu
Marina: Ko je izmislio internship i kakva je korist od toga ili kako postati intern u loncu?
Strahinja: Saznaj kako sam prošao konkurs za internship u loncu, a nije mi falio papir!

❓ A dok mi spremamo nov sadržaj za lonac.pro, kaži nam kakva su tvoja dosadašnja iskustva sa konkurisanjima za prakse/poslove? Da li bi ti ovakav proces, kao što ima lonac, bio zanimljiviji od onih na koje smo navikli?