Nezadovoljstvo je glavni pokretač promjena

Da je prenošenje vijesti „od uha do uha“ još uvijek jedan od najboljih načina da se sazna nešto novo potvrdio nam je Danilo Petrović iz Bijeljine, jedan od učesnika konkursa za himnu kampanje „Niko gladan. Niko sam.“, koji je od supruge čuo za konkurs, a ona od nekog drugog. 

„To mi je bila sjajna prilika da ostvarim svoj dugogodišnji plan da snimim svoju pjesmu. Dakle, primarna motivacija mi je bio lični razvoj, a nakon što sam se upoznao sa ciljem kampanje, motivacija je postala dublja. Javila se potreba da dam neki svoj doprinos akciji“, priča nam Danilo, inače profesor srpskog jezika i gitarista u bijeljinskom Firma bendu, te zaljubljenik u književnost i muziku. 

Njegova verzija himne nastala je, kako kaže, prilično brzo.

„Mislim da pisanje pjesme nije trajalo duže od pola sata, ali je proces snimanja trajao mnogo duže jer sam sve radio sam po principu pokušaja i pogreške. Porodica i prijatelji su bili oduševljeni, ali to se od njih i očekivalo. Znao sam da ću teško moći od njih dobiti objektivne utiske o pjesmi, međutim, bilo mi je važno da sam ja zadovoljan, što sam pokazao i time što se nisam ustručavao da podijelim svoje djelo sa svima koje poznajem“, kaže Danilo.

Kada je završio svoju pjesmu i poslao je jedva je čekao da presluša i ostale. Kaže kako je veoma zadovoljan i drugim pjesmama i kako „gotovo da nije bilo loše pjesme“. Međutim, najviše mu se svidjela pjesma autora Taika Ganića. 

„Čini mi se da smo imali sličnu viziju, a sličan se sličnom raduje“, kaže Danilo.

Nakon što je odlučio da se prijavi na konkurs za himnu, malo je detaljnije istražio o temi, a podaci koje je pronašao nisu ga mnogo šokirali.

„Mnogo toga je u Bosni i Hercegovini šokantno gotovo na dnevnom nivou pa ne bih mogao reći da sam bio šokiran podatkom da se skoro 17.000 osoba u našoj zemlji dnevno hrani u javnim kuhinjama. Mislim da bih se više iznenadio da sam čuo da je po ovom pitanju situacija dobra“, iskren je Danilo.

U svojoj pjesmi kaže: 

„Sreća se ne kupuje, ali može da se daruje.

Kada dušom gladuješ, ne možeš da sakriješ…

Ruku daš, ruku dam, lakše je kad nisi sam“.

„Dobročinstva nikad nije previše i bilo bi dobro kad bi ga bilo više. Na nama je da se zapitamo s vremena na vrijeme da li smo učinili nešto dobro za ljude oko sebe i za zajednicu. Ja se trudim da vodim računa o tome, ali ne bih mogao reći da sam prezadovoljan što je dobro jer je nezadovoljstvo glavni pokretač promjena“, istakao je za kraj razgovora Danilo.