Kako ukidanje društvenih mreža može da utiče na razvoj mladih

Nedavna odluka Floride da zabrani pristup društvenim mrežama za osobe mlađe od 14 godina izazvala je različite reakcije. Ova mera ima za cilj da zaštiti mlade od potencijalnih negativnih uticaja društvenih mreža, ali takođe postavlja pitanja o slobodi izražavanja i razvoju veština neophodnih za digitalno doba u kom živimo. Trudiću se da budem objektivna, da sagledam pozitivne i negativne strane ove odluke, kao i šta kažu statistike, ali i mladi? 

Pozitivne strane odluke o zabrani 

• Zaštita mentalnog zdravlja: Istraživanje objavljeno u časopisu “JAMA Pediatrics” pokazalo je povezanost između dužeg vremena provedenog na ekranima, uključujući i korišćenje društvenih mreža, i povećanog rizika od depresije među tinejdžerima. Ograničavanjem pristupa, cilj je smanjiti ovaj rizik i promovisati zdravije obrasce ponašanja. 
• Povećana privatnost i sigurnost: Mladi često nisu svesni rizika za privatnost koje sa sobom nosi korišćenje društvenih mreža. Ograničavanje pristupa može ih zaštititi od krađe podataka, internet predatora i neprimerenog sadržaja. 
• Smanjenje cyberbullyinga: Prema istraživanju Cyberbullying Research Center, oko 37% mladih između 12 i 17 godina iskusilo je neki oblik digitalnog nasilja. Tako da su pobornici ove zabrane stava da ona može pomoći u smanjenju izloženosti ovoj vrsti nasilja, čime se stvara sigurnije okruženje za mlade korisnike i korisnice interneta. 

“Moje vrijeme je bilo takvo da nismo bili opterećeni mobitelima i društvenim mrežama. Bilo je jednostavnije vrijeme zato što nije bilo mnogo sadržaja i nismo bili opterećeni raznoraznim informacijama. Dok društvene mreže mogu biti korisne, smatram da djeca trebaju više vremena provoditi vani, stvarajući uspomene bez interneta i mobitela. Djeca trebaju uživati u dječijim radostima, što dalje od ekrana.”

Ivana Zečević, 24, internica u Fondaciji Mozaik 

Negativne strane odluke o zabrani 

• Ograničavanje razvoja digitalne pismenosti: U digitalnom dobu, veštine kao što su korišćenje i upravljanje društvenim mrežama, razumevanje digitalnih medija i kritičko razmišljanje o informacijama na internetu su ključne. Prema istraživanju Pew Research Center, 95% tinejdžera između 13 i 17 godina kaže da koristi ili ima pristup pametnom telefonu, što ukazuje na važnost razvoja ovih veština u ranoj dobi. 
• Uticaj na socijalizaciju: Društvene mreže igraju značajnu ulogu u modernoj socijalizaciji i društvenom životu mladih. Iako društvene mreže nose rizike, one takođe pružaju platformu za izražavanje, otkrivanje identiteta i održavanje socijalnih kontakata. Različita istraživanja su pokazala da mladi koriste društvene mreže za održavanje prijateljstava i podršku u teškim periodima, što ukazuje na značaj ovih platformi za emocionalni razvoj. Zabrana može ograničiti ove pozitivne aspekte, posebno onima koji se oslanjaju na digitalne platforme za komunikaciju i izgradnju odnosa. 
• Smanjene mogućnosti za učenje: Društvene mreže mogu biti i platforme za edukativni sadržaj i učenje kroz interakciju, pa zabrana može ograničiti pristup ovim resursima. Takođe, sve je više internih grupa u okviru škola, fakulteta, vannastavnih aktivnosti, koje svoju glavnu komunikaciju vode upravo putem društvenih mreža. Ukidanjem pristupa mrežama može otežati dolazak do potrebnih informacija. 

“Kao osoba koja je poprilično rano otvorila svoje profile na društvenim mrežama, sa 12 godina, shvatam to kao korak prema zaštiti mladih na internetu. Ali, važno je da se takve politike provode pažljivo, uz balansiranje između zaštite i slobode. Ključno je osigurati da ograničavanje pristupa ne ometa razvoj digitalnih vještina među mladima ili ne suzbija njihov kritički misaoni proces. Treba pažljivo pratiti kako će se ova politika implementirati i kako će utjecati na društvene mreže i korisnike. Važno je pronaći ravnotežu između zaštite mladih i omogućavanja im pristupa tehnologiji uz odgovarajući nadzor i podršku.“

Irma Omerčić, 19, članica Akademije za komunikacije Fondacije Mozaik 

Kod ove teme imamo i dve otežavajuće okolnosti. Da li možeš da navedeš jedan primer kada je zabrana bilo čega dovela do pozitivnog ishoda? Koja prohibicija je ispunila svoje ciljeve i iskorenila upotrebu ili način ponašanja na koji se odnosila? Ljudi, posebno mladi u tinejdžerskim godinama, uvek su nalazili načine da zaobiđu zabrane. Čak su ih one nekad i više podsticale na akciju.  

Nedavno sam pisala o mladim liderima i liderkama i kako oni oblikuju veštine i poslove za održivu planetu. Jedan od glavnih kanala kroz koji oni promovišu svoje pokrete, akcije i druge aktivnosti jesu upravo društvene mreže. Digitalne platforme su, na žalost ili na sreću, danas ključne za mobilizaciju, edukaciju i vođenje inicijativa koje se tiču brojnih tema. Mladi lideri i liderke ih koriste za širenje svesti, prikupljanje podrške i pokretanje promena. Ograničavanjem pristupa ovim alatima, moglo bi se umanjiti njihovo delovanje i sposobnost da utiču na pozitivne promene u društvu. Ova zabrana može imati veliki uticaj na brzinu širenja informacija, pa samim tim i uspeh akcije.  

Neko će da kaže, pa zašto mora preko društvenih mreža? Zašto ne preko nekih drugih medija? Ja vidim dva glavna razloga. Prvi je što u tradicionalnim medijima (oni koji imaju veću publiku) uglavnom mora da se kupi medijski prostor. Čak iako se ne naplaćuje, to je uglavnom za senzacionalističke naslove, a ne za akciju prikupljanja plastičnih flaša iz lokalnog potoka. Koliko uopšte pažnje tradicionalni mediji poklanjaju ovim temama? Era clickbait-ova i dalje traje, a ovakve i slične inicijative ne donose klikove. Zato se način širenja poruke i poziva na akciju dosta sužava. Drugi razlog je taj što nijedan tradicionalni medij ne može da ostvari toliki domet kao jedna viralna objava. Koliko god bio čitan ili gledan, društvene mreže koristi mnogo veći broj ljudi, pa samim tim potencijal za brzim širenjem vesti je mnogo veća. Ta objava ostaje i može se danima, nedeljama i mesecima deliti i prikupljati novu publiku.  

Dok je cilj zaštite mladih od potencijalnih štetnih uticaja društvenih mreža važan, takođe je bitno razmotriti kako ograničavanje pristupa može uticati na njihov razvoj, socijalizaciju i sposobnost da deluju kao lideri i liderke, u svetu koji je sve više digitalno povezan. 

I za kraj jedno pitanje – da li vaspitavanje deteta treba da bude prepušteno zakonima ili roditeljima?