Kako Gen AI menja poželjne veštine kod mladih
Pretnja ili prilika?
Od lansiranja ChatGPT-a OpenAI-a u novembru 2022, Gen AI brzo je postao predmet rasprave među poslodavcima i zaposlenima. Svako od nas je sigurno imao debatu o tome da li će veštačka inteligencija “oteti” ljudima poslove. Međutim, praksa pokazuje da korišćenje AI-a povećava produktivnost, smanjuje troškove i stvora nove prilike za rast.
Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (WEF) predviđa da će do 2025. godine automatizacija i nove tehnologije stvoriti 97 miliona novih poslova širom sveta, dok će istovremeno ugroziti 85 miliona poslova.
Dakle, neki čašu vide polu punu, neki polu praznu. Složićemo se da je dalja tehnološka revolucija neizbežna, pa je prilagođavanje ovim promenama neophodno. U suprotnom, nije nam pretnja veštačka inteligencija, već mi sami. Ako prigrlimo ovo kao priliku da se razvijamo, učimo nove alate i veštine i budemo produktivniji (jer ćemo raditi poslove koje su inspirativniji, a operativne zadatke prepustiti mašinama), za nas sigurno nema zime. To ne znači da svi moramo biti kreativci, zato ću ispod pisati o tome koje su nam sve veštine potrebne za poslove budućnosti.
Kako (p)ostati relevantan?
U kontekstu brzog razvoja generativne veštačke inteligencije, pristup usmeren na veštine (skills-first approach) postaje ključan za održavanje konkurentnosti na tržištu rada. On naglašava važnost sticanja i razvoja specifičnih veština, koje su potrebne za rad sa novim tehnologijama. Da li to znači da bi mi, kao mlade osobe, trebalo da bacimo naše diplome, da odustanemo od škole i kvalifikacija? Apsolutno ne. Ali, u eri Gen AI-a, sposobnost brzog učenja, prilagođavanja i primene novih veština u praksi postaje presudna. Za mlade, koji su na početku svoje karijere, ali i za ljude sa dužim stažom, biće neophodno da se usavršavaju (upskilling) ili prekvalifikuju (reskilling).
Evo kojih pet veština su ključne da bismo išli u korak sa tržištem:
- Analitičko razmišljanje
- Kreativno razmišljanje
- Upravljanje i društveni uticaj
- AI i Big Data
- Radoznalost i celoživotno učenje
One postaju neophodne za svaku mladu osobu kako bi pobedila u “borbi” protiv mašine. Ono što ohrabruje je da su i poslodavci svesni ovih promena, pa sve više njih deluje u skladu sa tim.
Prema istraživanju kompanije McKinsey iz 2023. godine, 69% poslodavaca planira da poveća ulaganja u obuku zaposlenih za rad sa AI i automatizacijom u naredne dve godine, što ukazuje na prepoznavanje važnosti razvoja veština koje će biti ključne u budućnosti.
Na taj način, pristup usmeren na veštine ne samo da priprema pojedince za budućnost rada, već i podstiče inovacije i kreativnost u korišćenju generativne veštačke inteligencije za rešavanje kompleksnih problema.
Čovek vs Mašina
U izveštaju kompanije Gartner iz 2023. godine, navodi se da će do 2025. godine 30% organizacija širom sveta koristiti Gen AI za generisanje sadržaja za digitalno marketinške kampanje, što je značajan rast u odnosu na manje od 10% u 2021. godini.
Očekuje se da će Gen AI automatizovati više “rutinski orijentisanih” zadataka, pa će zaposlenima ostati više vremena za poslove koji su usmereni na ljude ili znanje. Zadaci koji zahtevaju “ljudske veštine”, poput upravljanja, ili zadaci koji se temelje na stručnosti ili kreativnosti, zauzeće veći deo radnog dana.
Dakle, u krajnjem, nije pitanje borbe između čoveka i mašine, već kako najbolje iskoristiti potencijal koji Gen AI nudi.
Odgovori