Đuro Borak (Savez pronalazača Beograda): Pronalazaštvo garantuje tehnološki razvoj i napredak društva

*Prijave su zatvorene!

Startup studio Fondacije Mozaik i Sarajevo Business Forum (SBF) u saradnji sa Svjetskom federacijom inovatorskih organizacija (IFIA) i nacionalnim udruženjima inovatora, 23. i 24. novembra 2020. godine organizuju Prvi regionalni virtualni Sajam inovacija i poduzetništva ”Sarajevo 2020”. Osnovni cilj Sajma je pomoći našim poduzetnicama i poduzetnicima da budu što inovativniji, a inovatoricama i inovatorima da budu poduzetniji. Također, cilj je u rad Sajma uključiti vodeće regionalne investitore kako bismo svi zajedno podržali proizvodnju i primjenu inovacija u zemljama bivše Jugoslavije i podržali razvoj malih i srednjih biznisa. Uoči Sajma objavljujemo razgovor s gospodinom Đurom Borakom, iz Saveza pronalazača Beograda.

Unapređenje razvoja pronalazaštva, tehničko-tehnoloških, organizacionih i drugih inovacija određuje plan i program rada Saveza pronalazača Beograd. Organizovanje i popularisanje pronalazačke delatnosti u svakoj radnoj sredini vodilja je ovog izuzetno uspešnog udruženja. Delovanje je potpuno fokusirano na potrebe pronalazača, privrede i zainteresovanih privrednih subjekata, tako što pruža potrebnu stručnu pomoć licima i kolektivima na poslovima zaštite i korišćenja rezultata inventivnog rada. Tako se stvaraju uslovi za negovanje i razvoj svih oblika inovacija. “Neophodno je da se udruženja pronalazača povežu sa privrednim komorama i nadležnim ministarstvima i da svi zajedno dođemo do boljih saznanja za valorizaciju ideja” – ističe Đuro Borak, predsednik Saveza pronalazača Beograda.

Jubilarni znak povodom 60 godina Saveza pronalazača Beograda tokom 2016. godine

Kako ocenjujete važnost zajedničkog predstavljanja na međunarodnim sajmovima i događajima, gde su inovatorke, inovatori i inovacije na prvom mestu?

BORAK: Pošto ove godine Savez pronalazača Beograda slavi 40 godina izložbi “Pronalazaštvo Beograd” i 8 godina izložbi “Kup nacija mladih” jasno je da se ovom vidu prezentovanja patenata, novih tehnologija, dizajnerskih rešenja kao i inovativnih rešenja mladih poklanja izuzetna pažnja.

Тrеbа rеći dа su izložbe „Pronalazaštvo Beograd“ pоsеbnо mеstо оkuplјаnjа i družеnjа prоnаlаzаčа sа mеđusоbnоm rаzmеnоm idеја i znаnjа. Pоrеd vеć ustаlјеnоg cilја dа mоtivišе i pоdstičе prоnаlаzаštvо sа аfirmаciјоm prоnаlаzаčа i inоvаtоrа, оvа Izlоžbа imа pоsеbne cilјeve kao npr:

dа prоmоvišе i nudi nоvе tеhnоlоgiје i prоizvоdе,
dа vrši trаnsfеr tеhnоlоgiја i znаnjа,
dа izvrši pоkušај kоmеrciјаlizаciје prоnаlаzаkа, nоvih tеhnоlоgiја, industriјskоg dizајnа а timе i nоvоg prоizvоdа.

Izlоžbа је prilikа zа nеpоsrеdnе kоntаktе prоnаlаzаčа i оstаlih učеsnikа Izlоžbе sа јаvnоšću, putеm izlоžbеnоg mаtеriјаlа, јаvnih glаsilа, štаmpе, tеlеviziје…

Sajam inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020” je prilika da široj publici predstavite Savez pronalazača Beograda i poziciju unutar savremenog srpskog društva. Kako je Savez nastao?

BORAK: Prе višе оd 95 gоdina, dаklе, 1925. gоdine оsnоvаn је Sаvеz prоnаlаzаčа i nаučnikа Bеоgrаdа kаkо sе pоpulаrnо nаzivао „ТRUSТ МОZGОVА“ kојi је tаdа оkuplјао vrhunskе nаučnikе i prоnаlаzаčе kојi su gоtоvо svi bili člаnоvi Srpskе аkаdеmiје nаukа i pоstаvili su sеbi zаdаtаk dа pоdižu pоdmlаdаk i rеаfirmišu privrеdu Srbiје.

Pоslе II svеtskоg rаtа, kаdа је trеbаlо оbnоviti rаzrušеnu privrеdu i uspоstaviti prоizvоdnju оslаnjајući sе nа inоvаciје i stvаrаlаštvо u dаtim uslоvimа ukаzаlа sе pоtrеbа zа fоrmirаnjеm mаsоvnih оrgаnizаciја inоvаtоrа оdnоsnо klubоvа pri privrеdnim kоlеktivimа i tаčnо prе 64. gоdinа fоrmirаn је rаd Sаvеzа prоnаlаzаčа Bеоgrаdа kојi је pоkаzао dа је sа gеnеrаciјаmа prоnаlаzаčа, nоvаtоrа, istrаživаčа i nаučnikа nаstаviо trаdiciјu svојih slаvnih prеthоdnikа i оstаviо vrеdnе i visоkо vrеdnоvаnе rеzultаtе rаdа zа budućе gеnеrаciје.

Rаdi pоdsеćаnjа, nеоphоdnо је istаći, dаklе, dа је 1956. gоdinе u Bеоgrаdu fоrmirаn Аktiv prоnаlаzаčа, kојi је slеdеćе gоdinе prеrаstао u Udružеnjе prоnаlаzаčа, а kаsniје u Sаvеz prоnаlаzаčа i аutоrа tеhničkih unаprеđеnjа Bеоgrаdа dа bi оd 2011. rеgistrоvаn kао Sаvеz prоnаlаzаčа Bеоgrаdа. Sumirајući, dаklе, sаmо dео rеzultаtа i bоgаtоg i mаsоvnоg invеntivnоg rаdа stvоrеnоg оd prоnаlаzаčа u kојimа dеluје оvај Sаvеz, mоžе sе zаklјučiti dа је stvоrеnа mоćnа оrgаnizаciја sа izuzеtnim prоnаlаzаčimа kојi nаstаvlјајu trаdiciјu svојih slаvnih prеdаkа Nikоlе Теslе, Мihаilа Pupinа i Мilutinа Мilаnkоvićа, kао i brојnih prоnаlаzаčа kојi su zаčеli prоnаlаzаčki pоkrеt u nаs.

U оrgаnizаciјi Sаvеzа i IFIA u Bеоgrаdu је, u prоstоriјаmа SАNU-а, 2007. gоd. оdržаnа Меđunаrоdnа kоnfеrеnciја inоvаciја „INОVАCIЈЕ & ZDRАVА I SIGURNА ČОVЕKОVА ОKОLINА“ i vеlikа izlоžbа prоnаlаzаkа nа Sајmu tеhnikе sа učеšćеm vеlikоg brоја strаnih udružеnjа. Svе оvо nе bi bilо mоgućе rеаlizоvаti bеz uklјučеnjа vеlikоg brоја kоlеktivа u rаdu Sаvеzа. Nеmеrlјiv је dоprinоs institutа i fаkultеtа, Мinistаrstvа prоsvеtе, nаukе i tеhnоlоškоg rаzvојa Srbiје, Мinistаrstvа оdbrаnе, Grаdа Bеоgrаdа-Grаdskе uprаvе, Sеkrеtаriјаtа zа privrеdu, PK Bеоgrаdа, Еtnоgrаfskоg muzеја Bеоgrаd kао i mnоgih drugih оrgаnizаciја i ustаnоvа.

U sklаdu sа tim, zа nаrеdni pеriod mоglа bi sе izrеći pоrukа kојu su prоmоvisаli i nаši umni lјudi, tј. dа sе uklјučе svе krеаtivnе snаgе оvоg društvа nа оživlјаvаnju i pоdizаnju ukupnоg nivоа prоizvоdnjе i stvоrе uslоvi zа brži rаzvој privrеdе sа cilјеm pоstizаnjа ukupnоg blаgоstаnjа nаšеg nаrоdа. Nаši prоnаlаzаči ćе, kао i dо sаdа, tо činiti.

Priče o idejama koje, ničim izazvane, padaju na pamet srećnim izumiteljima „ne piju vodu”. Iznenadni pronalazak po pravilu je rezultat ozbiljnog mozganja, svesnog ili podsvesnog, o nekom problemu ili načinu da se unapredi svet u kome živimo.

Koji su najvažniji uspesi pronalazača iz Srbije poslednjih godina?

BORAK: Zаhvаlјuјući navedenim аktivnоstimа fоrmirаnо је inciјаlnо јеzgrо prеduzеtnikа, dаklе, krеаtivnih lјudi kојi su nа оsnоvаmа svојih pаtеntnih rеšеnjа imаli hrаbrоsti dа zаpоčnu sоpstvеni biznis i dа rаzviјu sоpstvеnе firmе. Pо nаšој еvidеnciјi zа prоtеklih 25 gоdinа stvоrеnо је prеkо 75 tаkvih firmi. Međutim, treba naglasiti da su mnoga patentna rešenja realizovana u proizvodnji u velikim kolektivima koja imaju izuzetne istraživačke centre, a koji su rezultat dugotrajnih istraživačkih istraživanja i ispitivanja odnosno validnih sertifikacija.

Pojava pandemije je onemogućila održavanje najavljene međunarodne izložbe “Pronalazaštvo Beograd 2020” i međunarodne Izložbe mladih “Kup nacija mladih 2020”. Zbog toga je održavanje Sajma inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020” još važniji i potrebniji događaj za našu regiju.

Živimo u izuzetno neobičnom i izazovnom vremenu pandemije. Kako su srpski inovatori i inovatorke reagovali na ovakvu situaciju?

BORAK: Jedan broj inovatora se uključio u izradu novih kreativnih rešenja koji su pomogli da se rad medicinskog osoblja koji rade neposredno sa inficiranim osobama olakša i poboljša kao što je izrada tunela ili kapija za dezinfekciju osoblja i/ili ljudi koji komuniciraju sa bolničkim osobljem kao i zaštitnih maski, vizira kreiranim sa 3D štampačima i sl.

Drugi, pak, pronalazači koji imaju zasnovanu proizvodnju na osnovu svojih patentnih rešenja su ušli u određenu vrstu krize zbog otežane proizvodnje, smanjenog tržita i otežanog izvoza. Pojava pandemije je onemogućila održavanje najavljene međunarodne izložbe “Pronalazaštvo Beograd 2020” i međunarodne Izložbe mladih “Kup nacija mladih 2020”.

Kakav je tretman državnih institucija i agencija prema pronalazačima i inovacijama?

BORAK: Državne institucije, tu pre svega mislim na izvršnu vlast, imaju izrađenu stratešku politiku vezanu za inovativne i kreativne procese i inovativna rešenja kroz uređenu zakonsku regulativu. Ovaj proces se odvija kroz najmanje dva ministarstva direktno i dva ministarstva indirektno.

U prvom slučaju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja finansiraju inovativne projekte u segmentu tehnološkog razvoja kao patentna rešenja fizičkih lica registrovanih u bazi Ministarstva. Zatim postoji posebno Ministarstvo za inovacije koje promoviše preduzetničke firme zasnovane na inovacijama uključujući formiranje i rad naučnih parkova posebno u većim urbanim centrima. Indirektni subjekti su Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo ekologije koje nezavisno, ciljano, podržavaju i finansiraju inovacijone projekte iz svojih delatnosti.

Što se tiče finansiranja saveza to je prepušteno samostalnom radu kao i samostalnom finansiranju. Pokušaj rada sa većim brojem agencijama je propao uglavnom, razlog tome je što su iste pokušale da dođu do određenih inovativnih rešenja, međutim, kad su došli do željenih informacija saradnja je raskidana a pronalazači i inovatori su u velikom broju bili izigrani.

Specifičan slučaj je kod pronalazaka fizičkih lica koji, u principu, dobiju registrovan patent i sa tim misle da su rešili problem u smislu sad će “ceo svet da ih vuče za rukav” da im ponudi velike novce za njihova inovativna rešenja. U realnosti, ta fizička lica precenjuju značaj i vrednost svog izuma i kada se pojavi investitor taj vrlo brzo odustane zbog takvog nerealnog stava.

Prva sa leve strane Dašić Svetlana, dipl.inž.maš. – Sekretar Saveza, Prvi muškarac sa leve strane Mr. Đuro Borak – Predsednik Saveza, Žena u sredini je dobitnica grand pri nagrade izložbe, žena sa desne strane Dr Šarboh Snežana – Predsednica međunarodnog žirija Izložbe

Prvi s leva – prethodni predsednik Saveza Milovanović Miloje, do njega Mr Đuro Borak i skroz desno predstavnik Privredne komore Srbije

Gde vidite prilike za kvalitetnu komercijalizaciju inovacija? Koliko je to težak put?

BORAK: Kada su pronalasci i inovativna rešenja rezultat višegodišnjeg istraživačkog rada, a gde je buduća primena u većini slučajeva poznata, autori odnosno inovatori su posebno nagrađeni shodno nivou inovativnosti i komercijalnim ugovornim obavezama. U ovu kategoriju spadaju i preduzetničke firme koje su zasnovane na sopstvenim inovacijama odnosno pronalascima gde je uloženo dosta sopstvenog kapitala u razvoj firme ali koji se susreću sa velikim brojem administrativnih obaveza državnog aparata i veoma teško dolaze do potrebnog profita shodno veličini uloženog inovacionog kapitala.

Polazeći od predhodno uočenih problema intenzivno se radi na otvaranju “Naučnih parkova” koji dobre inovacione projekte oslobađaju administrativnih obaveza čime se postiže veća propulzija novih ideja i novih proizvoda ka raspoloživom domaćem i stranom tržištu.

Put od ideje do prototipa je često dugačak i komplikovan, iako mnogi misle da je sama ideja dovoljna za uspeh. Kakva su vaša iskustva?

BORAK: Specifičan slučaj je kod pronalazaka fizičkih lica koji, u principu, dobiju registrovan patent i sa tim misle da su rešili problem u smislu sad će “ceo svet da ih vuče za rukav” da im ponudi velike novce za njihova inovativna rešenja. U realnosti, ta fizička lica precenjuju značaj i vrednost svog izuma i kada se pojavi investitor, on vrlo brzo odustane zbog takvog nerealnog stava. To tako ide u nedogled dok odnosni patent ne zastari. Retki su pronalazači koji svoj patent realizuju u prototip koji je u suštini funkcionalni model koji nije, pak, pogodan za veliku serijsku proizvodnju i sl.

Snalažljiviji pronalazači, međutim, ulože mnogo veća sredstva čime mogu da dokažu opravdanost moguće investicije i kroz dobru studiju izvodljivosti i biznis plan nađu investitora i kroz partnerske odnose zajedno krenu u komercijalnu realizaciju. U ovom zadnjem slučaju, međutim, treba imati u vidu da se radi o ulaganju većih odnosno velikih materijalnih sredstava uz organizaciju jedne koherentne i savremene kompanije koja treba zaštićeno inovativno rešenje, napraviti, ispitati, sertifikovati, marketinški obraditi i konačno lansirati na tržište. To nije nimalo lak i jednostavan put.

Kakvo je vaše iskustvo kada je reč o zaštiti patenta?

BORAK: Ovo je uvek bolna tema. Patentne prijave podnose pravna i fizička lica.

Pravna lica iz naše zemlje su minorna jer veliki broj istraživača iz instituta i fakulteta smatraju da je to pežorativan čin i još uvek ne shvataju ulogu intelektualne svojine u razvoju jednog proizvoda i pritom zaštiti profita koji proističe od plasiranja inovativnog proizvoda na domaćem i svetskom tržištu. Češće dobijene inovativne rezultate plasiraju na domaćim i svetskim kongresima od čega autori kao pojedinci imaju bodove za svoje lokalno napredovanje u struci i ništa više. Druga pravna lica prosto ignorišu zaštite smatrajući da im to ne treba i sve češći je slučaj da se isti nađu na sudovima radi pravdanja krivotvorenja njihovih ili odnosnih patentnih rešenja.

Onaj mali deo pravnih lica koji je upoznat sa pravima zaštite intelektualne svojine angažuje vrsne stručnjake koji čine prave zaštite, kako za našu državu, tako i šire na inostranom polju. Manjkavost Zavoda za intelektualnu svojinu, po ovom pitanju, je što nisu nametnuli sistemsku obuku potrebnih znanja iz odnosne oblasti u pre svega školskom sistemu ali i u istraživačkim i drugim ustanovama i pravnim licima i dr. Pošto je Srbija mala zemlja i pošto je u procesu tranzicije iz jednog u drugi pravni sistem, ovo bi bilo nužno u smislu zaštite visoko rangiranog intelektualnog kapitala.

Fizička lica su poseban problem. U ranijem perodu i drugom sistemu su mnoga fizička lica vršili zaštitu svijih ideja putem patentne prijave. Dešavalo se da jedno fizičko lice prijavi i dobije rešenje za više (čak i 100) patenata koja se godinama održavaju. Prijava je, novčano gledano, bila vrlo simbolična. Dolaskom novog pravnog sistema sve se pooštrilo i prijave patenata nisu bile tako jeftine. Sve urgencije preko Privredne komore Srbije da se to ne radi nisu urodile plodom.

Razlog za ovu intervenciju se odnosila da mnogi pronalazači štite svoje ideje u većem broju čekajući pogodan trenutak otvaranja države i upliva stranih investitora kako bi neku od odnosnih ideja mogli plasirati. U ranijim godinama je bilo od 350-600 prijava godišnje, a u zadnjim godinama taj broj jedva prelazi 100. Drugi problem koji proističe iz takvog stanja je taj da ukoliko se ne produži održavanje patenta u odnosnoj godini pronalazač gubi pravo nad vlasništvom nad odnosnom intelektualnom svojinom, tj. ono prelazi na vlasništvo Zavoda odnosno Države. S obzirom na učestalu ovu pojavu procurile su nezvanične informacije da se na taj način prodaju kreativna rešenja koja postaju “slobodna” zainteresovanim kupcima što u zemlji što u inostranstvu.

Mogu li se patenti iz drugih država zaštiti i registrirati u Srbiji?

BORAK: Mogu se registrovati. Kad pogledate web sajt Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije videćete da više prijava odnosno izdatih rešenja imaju stranci nego domaći pronalazači.

Kako biste opisali inovatorke i inovatore, šta je njihova zajednička osobina?

BORAK: Inovatori su veoma kreativne osobe koje svojim znanjem i domišljatim pristupom dolaze do inventivnih ili originalnih tehničko-tehnoloških, proizvodnih rešenja zatim novih proizvoda, usluga i čitavog niza materijalnih dobara.

Inovatori mogu da budu osobe koje mogu da dođu do inovativnog rešenja nekog problema na bazi planiranih i osmišljenih istraživačkih procesa u laboratorijama i istraživačkim centrima. Inovatori mogu, takođe, da budu fizička lica koja mogu, a ne moraju, da budu osposobljeni za oblast u kojoj daju kreativna i inovativna rešenja, a svojom domišljatošću i orginalnošću daju novostvorenu vrednost nekom proizvodu, usluzi i drugim resursima potrebnim čovečanstvu.

Inovatore, u celini, odlikuje “glad” za inventivnošću sa ciljem dolaska do novih orginalnih tehničko tehnoloških i drugih rešenja pogodnih da se poboljša život na zemlji i šire u vasioni.

Kako da vam se jave mladi ljudi s potencijalnom inovacijom, šta je prvi korak? Imate li za njih neku poruku?

BORAK: U svim stvaralačkim aktivnostima mladih se preporučuje da se obavezno oslone na mentora koji će moći da prepozna njihov kreativni i inovativni potecijal i koji će ih stručno usmeriti da isti plasira svoju imaginaciju odnosno svoju ideju tj. put od ideje do konačnog rezultata. Mentor, takođe, treba da ih obuči koji su to načini i postupci za proveru da li je njihova ideja originalno rešenje, a nije možda kopija nekog već objavljenog i zaštićenog dela. Mladima treba objasniti, najbolje ako je dobar i obučen mentor, da svoje kvalitetno inovativno delo treba zaštiti u Zavodima ili agencijama za intelektualnu svojinu.

Tako je ta inovativna ideja zaštićena u formi koja se zove patent. Polazeći od prethodnog, put tog patenta dalje teče ka realizaciji novog proizvoda, robe ili usluge pri čemu treba voditi računa da se dobro krije taj put bilo da ga radi autor ili neki investitor. Investitor je osoba ili firma koja može da otkupi patent tada se sklapa Ugovor o tom poslu. Sugestija je da se sklapanje ugovora poverava stručnom advokatu koji je licenciran od strane Zavoda ili Agencije.