Vrijedno pripremavši projekat na treningu Najbolji mladi za (naj)bolju zajednicu, nismo ni slutili na kakvu prepreku i iskušenje ćemo naići. Marljivo smo radili na svakom segmentu naše zamišljene ideje. Svaki član grupe imao je svoj zadatak. Rok prijave projekata u prvom terminu bio je do 12:30h. Uspjeli smo prvobitno poslati naš projekat do zadanog roka, međutim oko 14:00h dobili smo e-mail da je naš projekat odbijen. Tuga i razočarenje na trenutak zavladali su u našem timu, međutim to nije bio kraj za naš projekat. Dobili smo priliku da ispravimo ukazane greške i da projekat pošaljemo do 18:00h isti dan. Mi smo to odmah uradili i uputili smo se uputili na ručak, a zatim svi na različite sesije u sklopu treninga. U tom trenutku nismo mogli ni zamisliti šta se dešava. Greška u sistemu lonac.pro i naš projekat nije stigao. Svi smo na različitim sesijama i naša zajednička Facebook grupa u 17:40h gori od poruka. Obavještava naš jedan od članova naše grupe da projekta nema i da hitno svi dođemo u salu br. 3.

Panika, razočarenje, strah… Odmah smo pozvali IT stručnjaka ispred Fondacije Mozaik gđu.. Armelu da također dođe u salu i tu nastaje nezapamćena priča u historiji Omladinskih banaka i Fondacije Mozaik. Prije svega gđa. Armela je pokušala riješiti problem ali nakon 10 minuta je odustala. Kazala je da ne možemo poslati projekat, greška postoji i s tim se moramo pomiriti. Jedan od članova naše grupe predložio je da radimo ponovo projekat ali ostalo je samo 10 minuta, kazali su nam da nemamo šanse. Svi smo se pogledali, to je trajalo 15 sekundi. I skočili smo sa naših stolica uz rečenicu: “Ima šanse!”

Ostalo nam je 9 minuta. Uspjeli smo ući na naš prvi poslani projekat tog dana. Jedni su tekst fotografirali mobilnim telefonima, drugi su dio teksta kopirali u Word… Nervoza i pritisak jer minute odbrojavaju. Treba napisati isti projekat koji smo pisali 3h za 9 minuta. Treba se odjaviti sa starog projekta, prijaviti nove članove… Potvrditi e-mailove… U pozadini su se skupili neki od predstavnika Fondacije Mozaik. Čuo se na momenat komentar: “Pogledaj ih šta će uraditi, nisu normalni.” Nisu više otkucavale minute, počele su kucati i sekunde. One posljednje, najkraće… A ostalo je još podataka koji se trebaju unijeti. 10ak sekundi prije isteka vremena došli smo do dna formulara i ugledali znak POŠALJI ili ODBACI. Od silne nervoze kolegica je stavila pokazivač miša na opciju ODBACI i svi smo vrisnuli u glas. Traumatično iskustvo! Ipak, uspjeli smo u posljednjoj sekundi poslati projekat koji je odobren u tačno 18:00h. Zagrlili smo se svi i čestitali jedni drugima, pokazali smo snagu volje i mladalačkog duha, te poslali jaku poruku.

Velika slabost leži u odustajanju. Nemoguće je često ono što nije ni pokušano. Uvijek je prerano za odustajanje. Ti to možeš ako misliš da možeš, zato nikada nemoj odustati. Ako ne pokušaš, već si izgubio. 
“If you never try you'll never know.”

S poštovanjem od srca, OB Goražde!