Спаковао сам се ноћ прије, договорили смо да заједно аутом путујемо. Ишли смо у сљедећој формацији:  Маја из Костајнице, Мирко из Лакташа и ја, Немања, из мале и прелијепе Општине која има своје у свему, Босанског Петровца. Одмах на почетку, ја се нервирам јер Мирко касни због немогућности да отвори чеп и наспе гориво на пумпи. Такав сам. Након тога, када смо покупили и Мају, моје нервирање се наставља јер ова млада дама одбија да свеже сигурносни појас на задњем сједишту…

Даљег нервирања у путу нисам имао, морам да признам ни током сљедећих 9 дана конференције. Можете ли да замислите готово 9 дана без да се нервирате имало?

Стигли смо, ручали и дошло је вријеме за радни дио овог путовања. Први на реду био је припремни тренинг, Cross – Cultures Communication, који је имао за циљ, да нас, учеснике из Босне и Херцеговине што боље припреми за конференцију и упозна са стањем и приликама у Грузији и Абхазији. Наш тренер био је Себастијан, Себа, особа коју ја познајем од када је прошле године водио конференцију, што ми је донијело додатну радост јер познајем колико је квалитетан.  На тренингу смо износили своја мишљења, виђења и идеје, како бисмо предстојећу конференцију учинили што квалитетнијом и ефикаснијом…

Почела је званично и Youth LeaderShip конференција. Једва смо чекали да остале учеснике запљуснемо нашом позитивном енергијом и почнемо са радом. Знали смо да су учесници из Грузије и Абхазије млађи од нас, што нам је и одговарало. Одмах на почетку били смо подијељени у групе по бојама, тако да једну групу чини по двоје учесника из сваке земље. Са мном у групи, Босну и Херцеговину је представљао Ахмед Исић из Добоја. Био је то прави спој за ову нашу групу, Ахмед из Републке Српске, Немања из Федерације Босне и Херцеговине.

Након што смо се представили, заборавили смо наша имена. Био је то мој приједлог који је група усвојила након што смо одиграли један скеч и показали се као најенергичнија група. Ред је да видите састав те групе.

Ова група је радила све до краја конференције, опет морам да признам, најбоље, најенергичније, најбрже…Понекад смо правили и подгрупе унутар саме групе, како бисмо што конкретније разумјели једни друге. Успјели смо у томе. 

Петак, дан конференције који ће за мене остати упампћен по много чему. Ишли смо на рафтинг, била је то шанса да први пут запливам у ријеци. Први пут уједно и да идем на рафтинг, што је све скупа чинило да моја посјета буде незаборавна. Екипа која је била задужена за нас је веома професионална и ако планираш на рафтинг, екипа из visitKonjic.com мора да буде твој избор. На половине дужине која је предвиђена рафтингом, имали смо радну акцију. Очистили смо дио обале Неретве, поставили висеће столове и направили простор за роштиљање. Све смо то стигли, чак смо стигли и да покиснемо, али није нам то покварило доживљај, мокри до коже, наставили смо пут крајње дестинације.

Задњи дан конференције провео сам тужно морам да признам, јер је долазио тренутак када ова сјајна екипа мора се растане. Једну малу радост у тај дан уњели су наши предавачи јер се отворила могућност писања пројекта између учесника из три земље. Наша група ради платформу која ће олакшати младима процес око закона, судства, послова везаних за Владу и других, уколико наша идеја наиђе на одобрење. Ово је шанса да нас двојица из Босне и Херцеговине, заједно са још двоје људи из Абхазије и двоје из Грузије радимо заједно. Када бих иначе имао прилику за то?

На крају, ред је да видите и екипу која је ову земљу опет представила онаквом каква она заиста јесте. Пуна добрих, поштених и вриједних људи…

Знате шта?

Чујемо се када се ови људи поново споје. Срећно!

Абхазија?

Шта му то дође?

Зато баш треба да прочиташ овај блог.

Сљедеће седмице ће омладинци из Омладинских Банака у Босни и Херцеговини угостити омладинце из Омладинксих Банака из Грузије и Абхазије. Сјетих се да још увијек нисам рекао шта је то Абхазија..

Абхазија је назив државе која је настала почетком деведеситих година 20. вијека, након распада Совјетског Савеза и рата са Грузијом. Сукоби између ове двије државе били су и 2008. године.

Одкуд ми у свој тој причи?

Ово је већ трећа година у којој се реализује сарадња Омладинских банака поменуте три државе. Дакле, претходне двије године смо такође били домаћини младим људима из Грузије и Абхазије, као што смо то и ове године. Ја сам претходне двије године био један од 10 чланова из Босне и Херцеговине који је имао срећу да учествује у ,,Youth Leadership Conference” конференцији. Искуства која сам тада поспремио у ризницу мојих искустава оплемениле су мој живот и прошириле моје видике. Млади људи из Грузије и Абхазије готово да први пут проговоре између себе код нас. Замислите сада малу бебу, колика је радост када она проговори прве ријечи…

Погађате?

Срећа ме је погледала и ове године. Данас је Сања јавила списак учесника, опет путујем на конференцију и бићу са осталим колегама домаћин овим младим људима и њиховим делегацијама..Нисам споменуо, живим улогу домаћина и обожавам што могу и ове године да дочекам ове дивне младе људе..

Да ли ти идеш негдје трећи пут уколико ти претходна два пута није било добро? Ни ја!

Због тога, можеш само да замислиш каква атмосфера влада конференцијом, Сарајевом и Босном и Херцеговином тих дана.

С нестрпљењем очекујем да вам пишем након конференције…

Опет ћу овако да  фотографишем…

Прааати конференцију!